Bivši momak pokušao je da se ubije zbog mene

Poslednji poljubac

Zašto ne mogu da te volim? Kaži mi, zašto?, pomislila sam i pokušala da mu se na silu osmehnem. Pokušala sam da glumim i te večeri. Ali nisam više mogla…
– Nikolina, znam da se nešto dešava… Hoćeš li da pričamo o tome? – i dalje me je nežno milovao po kosi strpljivo čekajući moj odgovor.
– Možda bi bilo dobro da to ostavimo za sutra – iz mene je progovorio kukavičluk, a on je odahnuo s olakšanjem.
Sada, posle svih ovih godina, mislim daje Milan sve znao, ali da je verovao da će se sve srediti. U stvari, očajnički je želeo da veruje u to. I ja sam želela… Ali nije uspelo.
Naredni meseci bili su pakleni i njemu i meni. Bolelo me je to što ga lažem, a njega to što sam mu bila strana. U pojedinim trenucima mislila sam da će on mene ostaviti, da neće moći da podnese moju hladnoću i ravnodušnost, i radovala sam se tome kao dete.

– Znaš, nešto sam razmišljao… – počeo je lagano, a meni je srce zastalo u grlu. Pomislila sam da je konačno odlučio da prekine mučenje – možda si nezadovoljna zato što u poslednje vreme ne provodimo dovoljno vremena zajedno. Vidim da te nešto nagriza… Ali, ne brini, proči če to. Nikolina, hoćeš li da se udaš za mene? – upitao me je svečanim tonom i znala sam da je tu rečenicu godinama vežbao. Vežbala sam i ja da izgovorim “Da”, ali ovoga puta scenario nije tekao po planu.
– Milane – konačno sam skupila hrabrost – ne volim te više i neću da se udam za tebe. Znam da ti ovo zvuči surovo ali, veruj mi, mene boli više nego tebe – nisam smela da ga pogledam u oči.
– Ako ti tako kažeš – izgovorio je jedva čujnim glasom, zatim mi je podigao glavu, pogledao me je u oči i još tiše zamolio: -Samo još jednom da te poljubim…
Nikada nemojte dozvoliti poslednji poljubac. Jer, raskid je i bez njega dovoljno bolan.
Nažalost, ja to nisam znala. Dopustila sam da u ime svih ovih godina, u ime naše nekadašnje velike ljubavi njegove usne još jednom dodirnu moje. U tom momentu ose-tila sam strašan bol. Pomislila sam da sam pogrešila, da ga u stvari volim i da mi je bilo potrebno da osetim kako izgleda to izgubiti ga. Ali znala sam da je to samo trenutak slabosti i nisam dozvolila da me ponese.
– Znaš da možemo ostati prijatelji, da na mene možeš uvek računati… – opet sam pravdala svoje srce.
– A ti znaš da s tobom ne mogu da budem prijatelj… Nikolina, ako se predomisliš, javi mi se. Cekaću te – rekao je i otišao.
Tek tada sam shvatila da se Milan ne predaje lako i da on veruje da ću mu se vratiti. Postala sam svesna toga šta znači prekinuti dugu vezu, shvatila sam da za to treba vremena i da prava patnja predstoji i njemu i meni. I bila sam u pravu…

(Nastravak na broju 3)