Bivši momak pokušao je da se ubije zbog mene

Neželjeni član društva

Te večeri, baš kada me je hvatao prvi san, u sobu je ušla moja majka i, ne obazirući se na isključeno svetio i moje ravnomerno disanje, počela je da viče:
– Eh, balavice moja! Ne znaš šta si izgubila. Doći će ti jednog dana do mozga, ali biće kasno. Siroti mladić…
Nisam joj odgovorila. U stvari, nisam znala šta da joj kažem. “Ne volim ga”, po svoj prilici ne bi bilo dovoljnio niti bi me opravdalo.
Sanjala sam čudne snove, sve naše divne trenutke, čak sam u snu čula i naše pesme. Ne znam da li su mi osećanja bila uzburkana ili mi je majka za “laku noć” nabacila grižu savesti.
Probudila me je zvonjava telefona i znala sam da je to Milan.
– Samo sam hteo da čujem kako si – po njegovom glasu shvatila sam da nije spavao ćele noći.
Osećala sam se kao najveći zločinac, kao monstrum, kao… A opet, znala sam da zaista nemam razloga da se tako ose-ćam. Znala sam da nisam kriva.
– Dobro sam, a ti?
– Nisam spavao ćele noći. Nikolina, ne znaš koliko mi značiš. Molim te, razmisli još jednom o svemu. Molim te… Doći ću večeras do tebe.
– Bolje nemoj. Milane, razmislila sam dobro i veruj mi da je bolje ovako. Ne treba da se mučimo. Cućemo se kada sve prođe – molećivo sam rekla a onda sam spustila slušalicu.
Međutim, on je ipak došao te večeri. Plakao je kao dete, molio me da se
predomislim, klečao i tvrdio da sam mu sve na svetu, a ja sam sedela kao kip. Nisam mogla ni da ga dodirnem niti da mu bilo šta kažem jer bi sve to bilo iz sažaljenja… Ispratila sam ga do vrata a on me je na rastanku poljubio u obraz i rekao da će ponovo doći.
– Nikolina, ni u kom slučaju nemoj da se nadaš da ćemo prihvatiti tvog novog momka. Ja sam s Milanovim ocem postao dobar prijatelj, to je divna, poštena porodica. Treba da se pomiriš s Milanom – tata je za večerom nastavio da me teroriše.
Nikada u životu nisam odgovorila svom ocu. Uvek sam bila poslušna, pokorna kćerka, ali ovog puta nisam mogla da mu udovoljim.
– Ako misliš daje toliko dobar, udaj se ti za njega – besno sam rekla i izletela iz stana.
Te večeri prespavala sam kod svoje najbolje prijateljice Jace. Ona me je tešila, govorila je da se srce ne pita, ali sam po njenom pogledu znala da me i ona osuđuje. Tek tada su počeli teški dani…

Milan je slao na moju adresu po pet buketa dnevno, moja mama je s njegovom kovala zavere kako da nas pomire, a otac nije razgovarao sa mnom. Drugarice su me svakodnevno zvale telefonom pitajući kada će upoznati “mog novog dečka”, a ja sam ih ko zna koji put uveravala da nemam nikoga i da nije u pitanju nova ljubav već moja osećanja. A Milanovi drugovi okretali su glavu kada bi me sreli na ulici… Sve u svemu, postala sam neželjeni član društva, bezosećajna i ohola veštica.

(Nastravak na broju 4)