Jedna tužna ljubavna priča

Mislim da je bilo vrijeme da vam ispricam pricu..

Ušao sam s smiješkom u tu malu prostoriju nakrcanu ljudima, svi pomalo pripiti pjevali su neke pjesme. Pogledom proletjeh kroz sobu tražeci nju…

Ustvari da krenem od pocetka

Tog jutra sam krenuo da kupim cigarete u obližnji ducan, koji je kao i uvijek bio krcat starinama što su se muvali tamo cijeli dan. Sjedili ispred ducana, žicali pare za pivu koju bi odma naiskap popili, pa u roku od minute krenuli u potragu za novom. Vec sam ih znao po imenu: Žuti, Joso, Vlaho i Topic. A tko ih ne bi kad koliko god pijani znali su tko je gdje i s kim šta radio. Naša Informativna Služba. Ponekad ih je cak i policija dolazila pitati za pomoc kad je bilo neko sranje na kvartu.. Ukratko znali su sve.

Te noci bila je pretucena.

Nisam za to niti znao dok me Joso nije povukao za ruku i rekao mi sto je bilo. “Mali jucer je bilo sranje kod Andreje.” Matej, njen bivši je cekao kod njene kuce da se pojavi. Sam bog zna šta je htio od nje. Tamo negdje iza ponoci, ja sam radio, Ivan moj susjed ju je pratio kuci. Pouzdan mali, znao sam da ce ju cuvati. “Ivan je u bolnici” nonšalantno je rekao Žuti. “Koj’ kurac” pomislio sam. No prica se vec izvrtjela u mojoj glavi.

Matej ju je cekao, ona je došla s Ivanom, ovaj je poludio i prebio ga. Puko je definitivno. Otkako mu je stara poginula, stari mu se propio, Andreja prekinula.. više nije bio svoj. “Nece to samo tako proci!” Joso me je pogledao kroz krvave oci, što od alkohola, što od nespavanja i prošaputao.. “Pazi se mali, znaš da nije sasvim svoj.”

Krenuo sam prema njenoj kuci..

Ako je dobro bit ce doma, ako nije ubit cu ga.

Dečko moje drugarice

Moja dobra drugarica bila je pet godina u vezi sa jednim Stefanom. Oboje su završili arhitekturu, već dve godine su živeli zajedno i, po mom mišljenju, njihov odnos je bio idiličan. Sve dok me jednog dana Maja nije iznenadila priznanjem da ima drugog…

O njenom Stefanu sam znala gotovo sve osim pikantnijih detalja, naravno. Od toga da voli rano da ustaje,nda ga interesuju računari i košarka, do podataka da skuplja kravate i obožava biftek.Bio je jako zgodan mladić. Lepog lica i iskrenih očiju, uvek otvoren da sa mnom razgovara, da se posavetuje oko zdravstvenih pitanja, jer sam bila apsolvent na medicini. Maju i njega sam zaista smatrala veoma srećnim što su se u ova luda vremena našli tako lako i u vezi ostajali i opstajali.

Al ne lezi vraže, zavrzlama je počela pre otprilike godinu dana, kada mi je Maja u toku samo jednog meseca nekoliko puta tražila da, ako me Stefan zove, ne odgovaram na poziv. Stefan nikada nije pozvao, a Maja i ja nikako da se vidimo. Mislila sam da se radi o prolaznoj krizi i sitnim svađama. A onda sam Maju jedno veče ugledala kako se u uglu šanka našeg omiljenog kafića, ljubi sa „neidentifikovanim neletećim objektom”. Taj stranac je bio za oko dve glave viši od moje drugarice i njegovo posedničko držanje govorilo je da se radi o alfa-mužjaku. „Da li je moguće da je raskinula sa onako divnim Stefanom zbog ovog ovde i kako je moguće da ja to ne znam?” pitala sam se. Znajući Majinu lakomislenost, smatrala sam da je bila u velikoj opasnosti. Da povredi i sebe i Stefana, da bude upotrebljena i ostavljena. Njen zabrinut pogled kada me je ugledala, priznao mi je sve – da je još uvek sa Stefanom i da je ovo čista prevara. Tri dana kasnije, zvonila je u kasno predveče na mojim vratima, sva uplakana. Pričale smo dugo…

Moja tajna

Moja tajna

Moja tajna

Upoznali smo se u četvrtom razredu srednje škole, tada je bio momak koji je obećavao,obećaovao je izgledom a i riječima.Imao je oči plave poput vedrog neba,crnu kosu koja bi me opila poput najboljeg vina.

Bila sam mlada i naivna,vjerovala sam svima, mnogi su mi govorili da nije ni slika ni prilika ali nisam mogla srcu da zabranim da ga voli, i zavoljelo ga je… jednog običnog nafuranog kretena koji trči za svakom suknjicom.

Bila sam stidna, koliko god da mi se sviđao nisam htjela da mu priznam, ni njemu niti bilo kome. Zvala sam ga ,,Laki”,svi su ga znali kao Lakija al niko nije znao o kome se zapravo radi.

Nisam bila od tih djevojaka koja je umjela i htjela prije svega da priča svoje osjećaje. Voljela sam ga onako tiho i mnogo bez puno riječi. Često sam provodila noći misleći o njemu, o jednom običnom gradskom ženskarošu. Nakon škole sam odlučila s prijateljicama da odem na kafu, da se opustimo nakon napornog školskog dana.
Iznenadaila sam se kada sam vidjela da po naružbu u mom najdražem kafiću dolazi on, momak za kojim sam odlijepila, u sekundi sam i pocrvenila i poplavila, u tom momentu osjećaji su se pomiješali, nisam znala šta da kažem. Prijateljica je imala blagi osmijeh, znali su se od ranije, a ja nisam htjela da on primijeti promjene na njemu te sam nekako uspjela izgovoriti par riječi i naručiti piće.

Svo vrijeme sam gledala u njega, prijateljica mi je pričala o školi, ljubavi ,da istina ni pola je nisam razumjela, nisam mogla da je razumim kada su mi u glavi bile samo njegove plave oči i njegova crna kosa. Zamišljala sam sebe u njegovom zagrljaju, maštala sam o njegovim usnama, o poljupcima i nježnim dodirima. Opet, ko sam ja uopšte da on mene primijeti, jednu malu običnu štrebericu iz tehničke škole.