“Jer to smo mi, puno više od prijateljstva..”

Početak kao početak.. Klasično upoznavanje.
Kako je vreme odmicalo stvari su počele da se komplikuju. Nismo znali šta smo, bio je to odnos koji niko nije mogao da definiše, čak ni mi sami. Voleli smo se na način samo nama poznat.
Ali, ne bi to bilo to kada žensko ne bi zakomplikovalo nešto.
Odjednom sam postala hladna i bezobrazna, a on se i dalje borio. Nismo pričali, okretali smo glavu jedan od drugog iako smo trećinu dana proveli u istoj učionici, a on je i dalje čekao.

Ni sama ne znam zbog čega sam se tako ponašala. Valjda nisam znala da prihvatim tu ljubav kako treba. Ponekad sam pokazivala sta osećam, ali bi se to uvek završilo sa “samo se šalim”. A znao je da ga volim. Znao je da u meni postoji odredjena doza straha koja je bila jača od mene i da ću je jednog dana nadvladati.
I tako je i bilo. Osećanja su odjednom postala kristalno jasna.

Vraćala sam se sa drugaricom iz grada, samo sam ćutala, u grlu mi je stajala knedla. To veče sam videla različite ljude, premalo boraca, a previše kukavica. Tada sam se setila mog junaka koji je uvek ostajao povredjen zbog mojih gluposti, a opet nikada nije odustajao. Moje telo je okupirala neka neverovatna snaga, toliko jaka da pobedi strah i ponos.

Istog trenutka sam uzela telefon i poslala mu poruku da sam shvatila da me je on jedini iskreno voleo. Očekivala sam da će biti ravnodušan, da će mi namerno vratiti za sve.. Nisam smela da otvorim njegovu poruku i pročitam odgovor.
Samo ću reci da tada ništa nisam izgubila, samo sam se osetila više shvaćeno i voljeno. Od te noći imam glas koji me teši, ruke koje me čuvaju i srce koje me bezuslovno voli.

Na početku se moglo reći da smo bili puno više od prijateljstva, a sada da smo puno više od ljubavi..
🙂