ON

15. 08. 2011- noc greha

Bio je uporan i sladak, a koja bi devojka tome odolela? Znao je sta treba da kaze, kako da se nasmesi da bi te razoruzao. Uspeo je ono sto nijedan pre njega nije, da mi pomeri tlo i navede me da cutim znajuci da laze, da me ubedi da ne mislim na nju, na onu kojoj pripada, cijim se deckom zove.

Vece je bilo prelepo, leto je samo po sebi romanticno, pa mi nije bilo tesko da i sama poverujem u „magiju“. Secam se, mesec kao dukat na vedrom nebu, a njegove oci gledaju me. Bio mi je tako blizu da sam osecala njegov parfem svuda oko nas, glas mu je bio umirujuce nezan da nisam mogla nista drugo nego da potvrdno na svaku rec klimam glavom. Zelela sam ga bez razmisljanja o posledicama, a to nije svojstveno meni. Promenio me je, za kratko vreme sam postala njegova marioneta. Zao mi je sto sam to dozvolila, ali svako ima nekog „Stefana“ kome ne moze ili ne zeli da odoli. Nisam bila nista drugacija od drugih, ni jaca, a ni slabija, jednostavno sam bila zaljubljena.

Ruke su mu klizile po meni, nezno, lagano. Govorio mi je tako slatko, ljubio me je kao da mi je prvi, i bio je, moj prvi greh! Taj prvi put je bio caroban, i nijedan vise posle tog. Ne mogu da opisem svoje osecaje u tom trenutku, razumece samo neko ko je to i osetio. Ne postoji juce, sutra, vreme stoji u tom trenutku i za nas. Nema vremena za kajanje, samo uzitak i on.

Posle toga samo se culi, ali se nismo videli posto sam morala da se vratim u selo. Trebala sam tada da prekinem to, dok mi jos nije stalo, dok sam imala priliku da ispravim gresku, ali djavo ti ne da mira, a ni on. Onda Bg, pa fax, i posli su meseci… Stigao je i novembar. Za sve to vreme smo se culi, kao da samo zajedno. Volela sam njegove poruke, cak i te svadje. Volela sam taj inat koji je budio u meni, ali i te reci koje su me naizmenicno dizale i spustale. Volela sam i to sto nije bio moj, sto mi je bio zabranjen, a samim tim i primamljiv.

(Klikni 3 za nastavak)