04. 11. 2011- noc priznanja
Novembar, hladan i snezan, a ja gorim od zelje da ga vidim! Proslo je toliko vremena i osecaj kao da je prvi put, sve ponovo prozivljavam. Vidim ga i srce tuce tako glasno da imam utisak da ga cuje i da mi se zato onako smesi, kako samo on zna. Prilazi mi, a ja nemam snage da se pomerim. Prica mi, ne cujem ga, samo osecam da je tu. Drhtim, jeza mi struji kroz telo, i tako svaki put narednih godinu dana!
Ponovo sam bila njegova, zato smo se i vidjali… Nije mi smetalo, zelela sam da je tu po bilo koju cenu. I tada, te noci sam shvatila da ne mogu bez njega, da se nesto promenilo, da sam se ja promenila.
Posle toga sam smisljala najgluplje razloge samo da odem u Kragujevac, da ga vidim na par sati. Necu reci da sam mu padala pred noge, opirala sam se, nije uvek bilo kako je on zeleo, ali sam osecala, a zena je najslabija onda kad voli.
31. 12. 2011- noc suocavanja
Da, docek Nove godine… On, Ona i ja na istom mestu, i to u kuci, u sobi gde smo spavali. Koja ironija. Ali i to je valjda moralo da se desi.
Nisam htela nigde da idem za Novu, zelela sam da budem u kuci, sa Aleksandrom i Katarinom, da pijemo, pricamo i to je to. Medjutim, par dana pred sam docek, pozvale su mi i rekle da idem sa Kacom na kucnu zurku, da ce tu biti i Stefan… Da nece biti sam, sama sam shvatila. Ta cinjenica me je dotukla. Videcu ih zajedno! Znala sam da ce se on ponasati kao najbolji decko na svetu, da ce za njega tada biti jednina. Znala sam i to da cu se mnogo lose osecati, da ce me boleti, ali htela sam to da vidim, da se suocim sa tim, u nadi da cu ga tad zaboraviti.
Nije znao da cu biti tu, nisam mu htela reci, ali sama cinjenica da sam u Kg- u dovela ga je do zakljucka. Rekao mi je na ce ona biti tu, ali sam se ponasala kao da mi je svejedno, sto je, naravno, mnogo lakse preko poruke. Htela sam da odustanem od te ideje, da spasem sebe, ali bilo je kasno! To je sudbina i moje je bilo samo da je prihvatim.
Strah, kljucno osecanje kada je on u pitanju. Te veceri izrazeniji, snazniji, u pogledu ga nisam mogla sakriti, a osecala sam da me gusi. Predlozio mi je da se vidimo, da budemo sami negde u kuci, sto sam odbila sa gadjenjem. Jesam bila njegova i jesam padala na njega, ali granica je morala da postoji. Znao je da me ima, ali nikada nije saznao u kojoj meri i koliko sam se lomila da mu to ne stavim do znanja. Potrudila sam se da sve sto osecam sakrijem ispod sminke i osmeha, crnih stvari i uvezbanog, smirenog pogleda.
Ulazimo u kucu, a strah raste! Zelim da se vratim, mrzim sebe jer i dalje koracam napred, jer i dalje zelim njega! U sobi prvo sto vidim jeste on i ona, i nista me vise ne zanima. Sedim i posmatram, ponasa se bas kao sto sam i rekla. Ljubomorna sam mnogo, ali mi je u isto vreme i zao nje, zao jer ne zna sa kim je, jer ne zna da je hteo da bude sa mnom nemareci za to sto je i ona tu. Gledam ih i bes raste, sa besom i nemoc. Odlazim do wc- a sa Kacom i na vratima srecem njih. On mi priza ruku, gleda me direktno u oci i govori: „Cao, Tijana“, iako sam mu rekla da se ne poznajemo na zurci. Nas cetvoro pred vratima, moja ruka u njegovoj ruci i kao da sati prolaze. Upoznajem se i sa njom i oni odlaze. Potom mi je u prolazu stavio ruku oko struka, a onda mi je cestitao Novu godinu, na sta mu ja nisam nista odgovorila, ne znam iz kog razloga, mozda zbog ljubomore, besa… ili jednostavno zbog njega samog. Iz ovo perspektive, cini se, da se bas dobro zabavio to vece, i svako sledece provedeno sa mnom. Kada su otisli njih dvoje, osecanja su me stigla. Do tada sam ih cvrsto drzala pod kontrolom, ali onda vise nije bilo potrebe. Ljubila sam se sa Acom bezveze, da bih zaboravila na njega. Kuci sam to jutro plakala, mnogo, slike su samo navirale, a suze su bile nezaustavljive, sa njima sam i zaspala.
Sutradan smo se dopisivali, svadjali preko poruka, a onda je usledila jedna koja me je duboko pogodila. Ticala se nje, devojke koja je imala ono sto sam ja zarko zelela, a nikada nisam dobila. Poruka je glasila: „Ona je moja devojka, tako ce i da ostane“. Povredile su me ove reci, spustile su me na zemlju i izazvale more osecanja koje su prerasle u suze, suze sa jecanjem i stezanjem u grudima, osecaj koji bi i planinu pomerio. Odlucila sam da ga vise ne trazim, ali nisam se toga pridrzavala dugo. Ipak je to bio on, on kome je sve dozvoljeno!
Desavalo se ovo mnogo puta, kazem da necu vise, pa opet progutam reci i odem njemu. Bila sam jaka samo kad ga ne vidim, kad sam mu daleko, ali u njegovoj blizini, sam bila samo jedna zaljubljena devojcica koja naivno veruje da on i nije tako los kao sto izgleda, da ima dusu koji krije i cuva za nekoga ko ce je znati prepoznati. Eh, dusa… daleko je ona od njega!
Svasta se desavalo, bez obzira sto se nismo vidjali cesto, godinu dana nije mali period. Pogotovo za nekoga ko nije mogao da zamisli da ode u taj grad, a da se ne vidi sa njim. Za nekoga ko je ziveo mehanicki do susreta, ko je disao za par poruka sa dobro poznatog broja, za mene koja sam videla samo Stefana.
Nije me lagao, sve sam znala… I da ima nju, i da se kocka, da ima problem sa njegovima, da ima jos neke pored mene… Ali nije mi bilo vazno. Pricali smo i sve probleme sam prisvajala, ne primecujuci da se menjam, da sam zavijena u crno. Znao je da u meni probudi najgore i da izazove da isplivaju na povrsinu lose osobine, zelje i misli. Zelela sam da mu pomognem, da mu pokazem da ga zasluzujem, ali on nije zeleo to. Osoba kao sto je on ne zna da voli, on koristi sve oko sebe. Da sam imala pare ostavio bi Anetu i bio bi sa mnom. To radi sa svakom. Juri pare, a ne ljubav. Laze, mnogo… Sve oko njega je laz, pa i on sam!
Tesko mi je palo saznanje da je takav, da u njemu nema ni delica onoga sto sam mislila da poseduje. Verovala sam da sam mu makar draga, ali izgleda da nisam bila ni to.
Kada se samo setim, koliko suza prolivenih zbog njega, koliko glupih izgovora samo da sam mu blizu, lazi i bednog osecaja… Koliko zelje i besanih noci. Ludih snova. Koliko propustenih prilika… Usla sam u fazu da ne prepoznajem svoj odraz u ogledalu, ali da mi je to ok, zbog njega! Ja nisam ja, vise.
Naravno, ovo nije prvi put da pisem za njega. Svako osecanje sam pretocila u pesme, jer to radim kad osecam. Htela sam mu reci sve ovo, ali nisam, cutala sam… Prvo sam cutala jer mi nije stalo, a onda jer mi je stalo, potom sam cutala jer sam zelela svoje greske da zadrzim za sebe, a onda je on progovorio…
(Klikni 4 za nastavak)
