ON

11. 08. 2012- poslednji pogled

Celo leto sam u Kragujevcu da bih mu bila na dohvat ruke.

Zurka na bazenima. Tada sam zapocela vezu sa Lazarom, a zavrsila je sa Stefanom. Videli smo se i to vece, ali nije bilo nista. Kratko smo stajali zajedno, a onda je on otisao. Poslednji put sam gledala te crne oci, stajala blizu njega, grlila ga. U tom trenutku to nisam znala, a nije ni on.

15. 08. 2012- prekid

Tacno godinu dana od naseg pocetka. Trebali smo da se vidimo, cekala sam da se javi i od umora sam zaspala. Kada sam se probudila imala sam poruku od njega: „Mislim da je najbolje da se vise ne vidjamo“. Kako? Zasto? Otkud to? Da nije ona saznala nesto? Sto bas danas? Sva ta pitanja su ostala bez odgovora, jer nisam imala hrabrosti da mu ih postavim. Nisam plakala, valjda nisam ni bila svesna situacije. Onda je uvece usledila jos jedna poruka: „Nemoj da mislis da je nesto zbog tebe“. I tada nisam mogla da izdrzim, bacam telefon na krevet, padam na pod i placem! Zato sto me sve boli, zato sto nisam htela ovakav kraj, zato sto nisam dobila ono sto sam jako zelela, njega, zbog koga sam godinu dana bila sama! Nisam mu odgovorila, nisam znala sta, a i nisam htele. Znala sam da ce ga tako vise kopkati. Prolazili su dani, i nista. Nije mi bolje, a ni gore… Tu je Lazar, da mi pomogne da ne mislim.

21. 08. 2012- slucajno on

Zelela sam da idem kuci, nista me vise ne vezuje za ovo mesto, samo patnja.

Medjutim, morala sam ostati do septembra da bih dobila platu. Ubedila sam Katarinu da ide sa mnom do prodavnice da kupimo nesto slatko. Secam se da sam na putu do radnje razmisljala koliko zelim da ga vidim, samo iz daleka, da znam da je dobro. I Nebo se otvorilo. Na pesackom prelazu, okrecem se i vidim ga, u kolima. On me nije primetio. Tresem se, nemam glas, place mi se, ali necu pred Katarinom. To sam ostavila za svoju samocu, izmedju cetiri zida. Saljem mu poruku, ne mogu da izdrzim. Napisala sam mu da sam znala da ce se ovo zavrsiti, da mi je na neki nacin ucinio uslugu, da se nadam da je dobro… Njegov odgovor: „Nije do tebe. Jednostavno je moralo da se zavrsi“. Jos mi je gore! Suze, suze i jos suza.

Cestitao mi je rodjendan, dan ranije, ali se setio. Iznenadila sam se. A onda, tri dana kasnije sledi iznenadjenje, ali neprijatno. Kako je to sa njim obicno i islo.

31. 08. 2012- razotkrivanje

Iako mi je rekao da se necemo vise vidjati, stigla mi je poruka: „Hoces da se vidimo?“ Zelela sam, kao i svaki put, ali nisam… Plasila sam se da Lazar to ne sazna, da ne upropastim to zbog nekoga ko nije vredan, da ne pokleknem ponovo. Poruke su se nizale, bio je uporan. Na kraju sam mu odgovorila: „Javicu ti.“ Isti osecaj, mesavina osecanja, drhtavica, klecanje kolena… Par minuta posle toga mi je Aleksandra poslala poruku da je Stefan bio sa Ivanom kada mi je pisao, da joj je pokazivao poruke i da joj je sve ispricao, ukljucujuci i brojne lazi. Osecala sam se prodano, prljavo… Mislila sam da ce cutati, da ce se sve zavrsiti kako je i pocelo… tiho i bez razloga, odjednom.

Toga dana sam morala mnogo da se pravdam zbog njegovih izmisljotina, da saznajem neke stvari o njemu, da cutim i opet placem. Izvinjavala sam se iako nisam kriva. Bedno sam se osecala, bila sam na stubu srama pred mnogo vecim gresnicama. Ali i to sam prezivela. Stavila sam tacku, nema ga vise! Dvolicno mi se posle toga javljao par puta, ali sam mu stavila do znanja da ga ne zelim.

Otisla sam iz Kragujevca, ali i dalje saznajem po neke informacije o njemu. I dalje prica o meni sa Ivanom, valjda ne moze da se pomiri sa cinjenicom da ga ne trazim. Navikao je da ga jure, a ja nisam takva. Kada me najvise boli, oticicu, tiho i bez reci… a pricu ostavljam njemu, jer je to jedino u cemu je dobar.

Secam ga se, gledam slike… Ali vreme cini svoje. Prolazi, procice… Previse je bio tu, da bih ga tek tako zaboravila. Znacio mi je, iako ja njenu nisam nista. To i nije vazno, jer ovde pisem o svojim osecanjima. Uspomene imaju samo oni koji su voleli, voljeni to zaboravljaju.

Ne zelim da ga vidim. To ne bih podnela. Nisam toliko jaka. Ne mogu to. Zato molim Boga da njemu bude dobro, ali da nam nikako ne ukrsta puteve. Jednom sam gorela u toj vatri i prezivela, drugi put bi bio fatalan.

Drago mi je sto mi se desio, i sto je to bilo tada. Sada znam da cenim pravu stvar i znam sta trazim. Nekada nam losi ljudi, upravo budu najbolja lekcija. Ja sam svoju naucila.

Kazu da se najduze pamte samo reci, dogadjaji prozeti jakim emocijama, sa njim je svaki susret bio takav, zato su tekstovi za njega olicenje iskrenih i dubokih osecanja povredjenog srca.

Valjda ce doci neko ko ce me naterati da zaboravim ovo i da ponovo verujem, neko sa manje strasti, a vise ljubavi. Neko ko ce zeleti mene bez rezerve, sa voljom da ostane tu.