Raskrinkala sam internet kazanovu

Čim su se pojavile, društvene mreže prosto su opčinile mlade, a u taj svet, sasvim spontano, uplovila sam i ja. Sećam se da me je tog leta sestra od ujaka naučila kako da otvorim profil na My spaceu, gde se mogu pronaći stari prijatelji, ali i upoznati novi zanimljivi likovi.
– Zabavno je – rekla mi je – staviš svoju fotku, nekoliko osnovnih podataka o sebi, napišeš šta voliš i eto te u kul ekipi sa interneta! Evo, ja ću ti biti prvi prijatelj. Chocolate girl, to mi je nik. Jao, pa moramo i tebi da smislimo neki! – uzbuđeno ini je pojašnjavala važna pravila moja mlada rođaka.
Zajedno smo osmislile moj nadimak – Lucid Lu i odabrale nekoliko najboljih fotografija, na kojima sam izgledala opušteno, s pogledom uprtim neg-de u stranu, onako, pomalo umetničkim. Nisam žetela da privučeni nasrtljivce ili priproste momke, koji zahteve za prijateljstvo šalju devojkama sa napućenim usnama, nepristojnim dekolteom i sličnim obe-ležjima modernih sponzoruša. Znači, ako se slučajno tu zadesi gospodin Pravi (a nikad se ne zna), mora da vidi i prepozna svu moju posebnost, dubinu, autentičnost…

Slatka opsesija

Narednih dana, čim bih stigla s posla, žurno sam uključivala računar i proveravala da li mi je stigla neka poruka ili zahtev za prijateljstvo. Uživala sam u pretraživanju ludih profila, zamišljala kakva bi ta osoba mogla da bude i odlučivala o tome kome da pošaljem zahtev.

Sve se lo brzo pretvorilo u slatku opsesiju, pa sam često radije ostajala kod kuće, uz kompju ter, umesto da izađem sa dru-garicama u grad. Istraživanje imaginarnog sveta i dopisivanje s nekim potpuno stranim ljudima, postali su moj omiljeni hobi.
Redali su se novi kontakti, pa i poneki susret, uglavnom sa ljudima iz mog grada. Svako upoznavanje uživo bilo je pomalo razoćaravajuće, jer u pravom svetu to ipak nije bilo to. Sve dok jednog dana nisam naletela na profil s jednostavnim nikom – Tomislav. Sa fotografije me je gledao momak toplih tamnosmedih očiju i punih, senzualnih usana. Pregledala sam ostale fotke, na svima je delovao kao pristojan, normalan dečko, lepuškasl, ali ne preterano visok.
– Pozdrav, Tomislave, šta se radi ovog prohladnog dana? -pokušala sam da uspostavim komunikaciju na uobičajen, neutralan način, pa da vidim kako će se stvari dalje razvijati. Nedugo zatim, obradovao me je odgovor.
– E, hej, ćaos. Evo ništa posebno, čituckam nešto za faks, uživam u mjuzi, grejem se. Šta li?
Kulturan odgovor, bila sam zadovoljna. Nije od onih što te odmah startuju ili udeljuju komplimente. Reč po reć, dan za danom, i naša korespondencija postade svakodnevna. Prijatno i opušteno ćaskanje o svemu i svačemu, o filmovima, muzici, knjigama…
Ubrzo su usledile i nešto intimnije ispovesti, pa sam tako saznala da ga povremeno hvataju depresivne krize, pogotovo kada je tmurno i hladno vreme. Raspametila sam se što mi se ”otvorio” i rekao nešto toliko lično… Naravno, altruista u meni pokušao je da mu pomogne utešnim, ohrabrujućim sa-vetima, koje sam ubrzo počela da mu dajem i preko telefona. Boja njegovog glasa, izbor reći,
akccnat, sve, ma baš sve mi je prijalo! Delovao je tako pitomo, prijateljski, normalno.
Pošto smo polako postajali sve bliskiji, a naše dopisivanje i razgovori sve češći, redovno sam proveravala i koga “dodaje” za nove prijatelje na profilu, dok sam stare znala već napamet. Naravno, našla se tu pokoja devojka, ali nije bio od onih što besomučno šalju zahteve. Pratila sam i šta kome ostavlja kao komentar i zaključila da je sve što radi u granicama dobrog ukusa.
“Kakve oči, posebne, duboke…” bio je kompliment koji me je jednog jutra dočekao ispod moje najnovije fotke. Malo je reći da sam bila očarana! U svetu u kojem su na ceni drugi ženski atributi i u kojem se koriste dvosmisleni izrazi, ova muška persona prvo je primetila i izdvojila moje oči! Ah, kakav romantik!
“Bilo bi lepo kada bi me njima pogledala uživo”, to je rečenica koju mi je ostavio u privatnoj poruci. Blaga drhtavica obuzela mi je ćelo telo, deo po deo, srce je počelo da treperi, a polom, dok sam zamišljala svaki detalj tog susreta, da udara kao ludo. Poželeo je da se vidi sa mnom, a ne sa nekom devojkom iz svog grada, koja mu je bliža i dostupnija! Naredna tri dana nije me napuštalo uzbuđenje, osećaj poznat svima koji iščekuju dugo željeni susret.
(Nastavak na broju 2)

Prva i jedina ljubav

-Moramo da se rastanemo.
-Šališ se,zar ne?
-Ozbiljan sam.
-A razlog?
-Moj odlazak. Uskoro ću otići odavde i nećemo se više videti. Zato je bolje ovako.

Nakon čitanja poslednje poruke,sjaj u njenim očima se ugasi. Tako je hladno primila sve ove poruke. Nije bila svesna šta se upravo dogodilo. Gde će otici? Zašto? A da ona pođe sa njim? Hiljade pitanja joj se vrzmalo u glavi. “On se šali sa mnom”. Bila je ubeđena da će joj sutra kad je sretne u školi reći kako je to sve uradio kako bi je malo iznervirao. Ali uprokos tome,suze su navirale. Legla je na krevet i tiho zajecala. I tako sve do jutra. Nije zaspala. Kad je osvanulo,ustala je iz kreveta i pomislila da je to bio samo jedan san,jedan košmar,ali surova realnost je vukla k’ sebi. “O zar sam uspela za kratko vreme ovako da se vežem za njega?” Ubrzo je obrisala suze jer joj je mama ušla u sobu. Bilo je hladno januarsko jutro. Ispred vrata ju je sačekala drugarica kojoj se prethodne noći devojka jadala. Drugarica ju je tešila. “Ne brini moja mila. ” trudila se da joj izmami osmeh na licu,ali uzalud. Tmurne oči devojke su bile uplakane i umorne. Umorne od te! teške situacije u koju se našla. Osim par iskrenih prijatelja,nije mogla nikome da ispriča svoju patnju,pa čak ni roditeljima. A to je bilo pravo mučenje za njenu dušu. A oni…da oni znaju možda bi se trudili da joj ulepšaju dane. Ali ipak im nije smela reći. Plašila se njihove reakcije na ljubav koju je ona petnaestogodišnja devojčica osećala prema jednom sedamnaestogodišnjem momku. Ali bi ih najviše pogodila ta njihova kratka tajna veza. Ali šta je ona kriva? Mlada i neiskusna devojčica zakoračila u novi svet,novu školsku godinu,prvu godinu srednje Medicinske skole. Prvi dani kao i svakom učeniku bili su doista teški. Preokupirana školom ,rasporedom učenja nije ni slutila da će se tako zaljubiti. Taj mladić se uvukao u njeno srce onda kad joj je jedne veceri prišao u autobusu i predstavio joj se na veoma neobičan nacin.
Rekao joj je kako odavno čeka da ona odgovori na njegov zahtev za prijateljstvo. Sva razdragana došla je kući i prihvatila. Te večeri joj se vrzmao u mislima. Krupniji smeđokosi mladić, sitnih zelenih očiju,punih crvenih usana,pravog nosa…
Pokrila je lice jorganom od neke lude sreće i zaspala. Viđala ga je u školi sad dosta često. Samo bi je pogledao tim sitnim očima i osmehivao se. To je bilo dovoljno da se u njoj rasplamsa po koji žar. Spuštala je glavu pred njim od stida. Jedne večeri dok su zajedno čekali autobus,prišao joj je i ‘slučajno’ je nagazio. Oo,kad bi znao koliko devojke to nervira. Koliko truda ulažu da njihova odeća i obuća bude izglancana i savršena a on je tu došao da gazi. Ali njoj kao da to i nije toliko zasmetalo. Namrštila se i zgazila ona njega. Otad je počela njihova igra gaženja.
U školi su njene nove drugarice primećivale varnice između ovo dvoje pa su je stalno zapitkivale ko je on. Ona je pokušavala da sakrije svoje simpatije prema njemu rečima “Ma ne sviđa mi se on. Samo ima lepe oči.”
Sve su one skapirale. Svakog jutra je željno isčekivala da dođe u školu i da ga vidi. Svako veče su se vraćali istim mini-busom. Kako je divno i krasno to doba početka ljubavi. Koristili su svaku priliku da se ‘nenamerno’ dodirnu. Ti mali sitni dodiri kao da su im stapali otkucaje srca u jedno.
Počela su i njihova dopisivanja. Ubrzo nakon,zatražio joj je broj telefona. Činilo joj se suviše rano za to,nije htela još uvek. Malo kasnije pisala je sa drugaricom i ispričala joj je za njega. -Takođe mi je trazio i svoj broj telefona.
-Dala si mu,zar ne?
-Ne. Ja mislim da je suviše rano za to.
-Ludačo,pa naravno da nije. Ti si bre zaljubljena do ušiju.
-Ali opet ne mogu…
Njena drugarica se sada dosetila kako bi mogla da mu posalje poruku sadržine njenog broja.
Nakon dva minuta stiže joj drugaricina poruka.
– Sve je sređeno.
-Ne razumem. Šta je sređeno?
-Ima tvoj broj.
-Ko? Kako? Ti si…
-Jesam. Evo.
Prosledila joj je poruku koju je prethodno poslala tom momku.
-“06******** Ovo je broj tvoje drage. Ako pitaš ko sam,njen sam potrčko. Idi sad i javi joj se. Pozz.”
-Jesi li ti poludela? Šta će sad da misli o meni?”
-Da si stidljiva k'o što i jesi. Idi sad i čekaj tu poruku.
Ubrzo zatim stiže njegova poruka na fejsbuku.
-Stvarno si stidljiva.
Devojka je znala zbog čega joj je on to rekao,ali se napravi kao da ništa ne zna.
-O čemu ti to? -upita ona.
-Reći ću ti sutra. -reče on.
Tako se njihovo dopisivanje te noći završi.
Pola devet je bilo. Brzo je ustala i obukla se. Danas je poseban dan,a ona se uspavala. Taj dan je bio Bajram-jedan od najlepsih islamskih praznika. Nekako joj je uvek zauzimalo posebno mesto u srcu kad ujutru zajedno sa svojima sedne za stolom i doručkuje. Ugrabila je telefon u ruke da vidi ko joj je poslao čestitke za ovaj praznik. Bilo je dosta poruka od prijatelja,rođaka ali i jedna poruka sa nepoznatog broja. Znala je da je to on. Čestitao joj je jednim stihom a zatim se u drugoj poruci predstavio i rekao da se potrudio da tu poruku posalje što pre. Ona se oduševila. Dan joj je počeo sa osmehom. To su primetili svi ukućani ali su mislili da je to zbog lepote ovog dana. I bilo je,ali glavnu zaslugu imala je i ta divna porukica. Nešto kasnije dobila je još jednu poruku.
“Nadam se da se ne ljutiš što ti nisam ranije pisao. Nisam stigao. Izvini.”
Zapravo je njoj i bilo krivo što ceo dan nije dobila poruku od njega ali nije htela odmah da ga napada.
“Ma nema veze. Znam ja to. Bitno je da si se sad javio…bolje ikad nego nikad”
U poslednjoj rečenici je uvideo da joj je ipak bilo krivo.
“Ne znam da li mi veruješ,ali ti si mi postala toliko bitna. ”
Nije uspela da sakrije oduševljenje nakon ovih njegovih divnih reči. Ali
opet se trudila da on i ne uvidi da je njoj stalo do njega. Neka se on malo pomuči u osvajanju njenog srca. I treba. Nije ona uopšte laka,ako je to pomislio. A neće mu se ona servirati tek tako lako na tacni. Ne,ne. Čovek je dosadan i mrzak tim više ako se nameće. Zato je odlučila da se drži na distanci.
Dopisivanja su bila česta. Uvek joj se on javljao prvi jer je znao koliko je ona bila stidljiva i da bi uzaludno bilo čekati njenu prvu poruku. Jedne večeri su pisali dugo. Upoznavali su se,pričali o svojim porodicama,osobinama,dešavanjima u školi…shvatili su koliko zapravo oni imaju sličnosti i koliko se uklapaju. Takođe,te iste večeri joj je rekao koliko joj se zapravo divi ,njenoj dobroti,pažljivosti i nežnosti. Koliko je samo pazila kako se izražava kako ne bi nehotice napisala nešto što bi ga uvredilo ili razočaralo. Bilo je već pola 6h ujutru a oni su još uvek razmenjivali poruke. Tada su poželeli jedno drugom slatke snove,ostavili telefone svoje i zaspali.
Celu narednu nedelju je išao na praksu. Bila je malo potištena i užasno joj je nedostajao. I ako su pisali jedno drugome,ona ga nije viđala. Dogovorili su se da krenu ranije pre škole da prošetaju malo. Nakon šetnje seli su na jednoj klupi. Tu se osećao tanani miris požutelog opalog lišća koje je nosio jak talas vetra. Bilo je pomalo hladno. Privukao se k'njoj. Ona ga je gledala.
-Imaš mnogo lepe oči.
Odmah je spustila glavu i zacrvenela se. Dotakao je rukom njeno lice. Obrazi su joj bili zažareni ,a samim tim više joj se isticala belina njene kože i smeđa boja njenih očiju. Uzeo je telefon u ruke i počeo joj je pokazivati slike sa putovanja u Nemačkoj. Ah, ta Nemačka…da je ona znala koliko patnje će joj to doneti…
Gledala je slike i sve više ju je oduševljavala njegova pričljivost i iskrenost kada joj je govorio šta mu se tamo sve izdešavalo. Takođe iz razgovora sa njim primetila je da je veliki hvalisavac. Hvalio je sebe,njegove nove patike,auto,ali joj to i nije puno smetalo. Devojka kad je zaljubljena ne obraća pažnju na mane svog voljenog.
-Tako si ćutljiva i stidljiva.-rekao je.
Ona je ćutala.
-Zašto si takva?
Gledala je u daljinu i odgovorila
-Mnogi ne razumeju moju jednostavnost nasmejanog ćutanja.
Nije razumeo šta mu je time htela reći ali mu se dopala njena mističnost.
-Znas,kako te sve više upoznajem,sve mi se više sviđaš .- rekao je.
Ona se nasmeja i reče mu da bi trebalo da krenu.
U školi je svakim danom bila sve bolja i bolja. Blistala je pri svakom odgovaranju i uvek bi dobijala petice. Kao da joj on daje snagu da sve to sa lakoćom čini. Jedino joj matematika nije išla od ruke. Dva puta do sad je dobila trojku. Ali čula je jednom kad su rekli da zaljubljenima svaki predmet polazi za rukom osim matematike. Njeni roditelji nisu ni slutili da se ona zaljubila. Nije dala ništa da se primeti. Pošto i nije bila neki vešt skrivalac tajni,ovoga puta je morala to i da postane. Čak i onda kad je uzeo njenu svesku,ukrašavao je srcima raznih boja i velčina,njegovim i njenim imenom ,baš kao zaljubljeni prvačić,krila je vešto tu svesku. Zaista se trudio oko nje. Sanjao ju je skoro svake noci i sa velikom radošću joj ujutru pričao svoje snove. Dve večeri za redom je dolazio ispred njene kuće dok su ostali spavali da je vidi,poželi laku noć i pošalje joj par velikih poljubaca. Eh ,kako se ona topila tad…osećala je da ga voli.
Nakon dva i po meseca dopisivanja desilo se ono što se očekivalo i ranije.
-Znaš,hoću nešto da ti kažem.- napisao je on.
-Reci.
-Ti si od danas moja devojka,a ja sam tvoj momak. Eto toliko.
-Haha. Tek tako? Bez pitanja?
– Ovo oboje odavno očekujemo.
02.12.2013.Od tog datuma su počeli da grade svoju vezicu kojoj je već zapisan skoriji kraj.
Jedno decembarsko veče im se učini idealnim za šetnju i odmaranje. Jedna klupica pored banke i jednog drveta,a iza nje se nalazila lučna zgrada. Uvek kada bi sedeli tu,on bi govorio kako će jednog dana opljačkati banku i sa tim novcem otići daleko zajedno i živeće srećno. Ona se smejala tom njegovom načinu razmišljanja i nežno spuštala glavu na njegov topli vrat. Zažmurela je. Šaptao joj je na trepavicama,ružičastom uvu,slatkim usnama kako je voli. Ah,kakav trenutak…
-Volim da mrsim tvoju kosu.-govorio je provlačeći prste kroz njenu kestenjastu kosu.
-A znaš šta ja volim? -upitala ga je.
-Šta?
-Kad me češka.
Osećala se posebnom. Nikada nije uživala ovoliko kao sad. Koliko je samo srećna što ima njega kraj sebe.
Došao je i taj dan. Petak. Još ovaj dan će provesti zajedno, a onda će nastupiti zimski raspust koji će ih razdvojiti na mesec dana. Bila je tužna zbog toga. Nakon skraćenih časova ,prošetali su malo. Ćutali su oboje. Znali su da se neće videti. Bilo je vreme odlaska kući. Opraštali su se jedno od drugog. Nisu se mogli razdvojiti. Gledala ga je tužnim očima. Zagrlili su se još jednom. Otišao je…sve što je mogla da vidi u daljini bila je smeđa kosa koja se prelivala na poslednjim sunčevim zracima. Ušla je u taxi i tiho zaplakala. Zašto je sutra raspust? Zašto?
Znala je da će odmah sutra otići na selo. Počela je da se pakuje. Stigla joj je poruka.
Otići će u Nemačku na mesec dana. Gorko je zaplakala. Ta daljina…kako će izdrzati? Pokušavala je da prikrije ljubomoru kad joj je rekao da će tamo otputovati sa svojom drugaricom.
“Zasto baš sa njom? Što ne ode sam? Šta će mu ona?” mislila je. Otišao je. Nisu više razmenjivali toliko poruka kao pre. On se provodio dok je ona sedela kući i razmišljala o njemu. Znala je da on uživa. Ali,ma koliko da je uživao,bar jednom u toku dana bi joj kazivao koliko je voli. Nedostajao joj je mnogo. Dan kad je trebao doći bio je za nju jedan od najsrećnijih. Skakutala je po sobi. I došao je. Snažno su se zagrlili na stepeniku škole. Sve oči su bile uprte u njih. Ona nije htela da se odvoji od njega. Ne,neće ga pustiti. Tek je došao. Uželela se njegovog mirisa,zagrljaja,reči,osmeha. Ah,kako je divno imati nekog vrednog čekanja…
Proveli su jos par dana zajedno. Ona nije mogla ni slutiti da će dobiti oštricu noža posred srca. Ona je sada postala ranjenik…
Zar on ne oseća grižu savesti što ju je pustio da ide od njega? Zar mu to stvorenje neće ni malo nedostajati? Kad bi on sada znao kako je njoj,ne bi imao obraza da joj učini ovo.
Ipak se morala probuditi iz svog sveta bajki i nastaviti dalje bez svog princa. No,on je pokušavao da priča sa njom i želeo je njenu blizinu koliko i ona. Voleo je i on nju,ali ga je sudbina odvela u drugom pravcu. Drugoj devojci. Na drugom mestu. To saznanje ubilo je u njoj i onu malu trunkicu nade da ce se ponovo spojiti. Tu devojku upoznao je u povratku kući. Dok se jadnica nadala njemu,njega je privukla nova devojka.
“Dok smo sedeli zajedno u autobusu osetio sam nešto jako prema tebi. Svidela si mi se..” prisećala se poruke koju je poslao novoj devojci. To što ona sada oseća nije bio bol već nešto teže-očajanje,koje dolazi posle patnje i koje oduzima svaku radost i ushićenje. A on…on se trudio da novu devojku sakrije od nje i želeo da se ona još uvek bori za njega. A kako će? Nakon svega što zna,a pravi se da ne zna… Uvređeni ponos i ljubav borili su se u njoj…Od tada ga svako veče sanja,ali nije imala sreće da kao i on nekad sa uzbuđenjem ispriča mu sve detalje tih snova. Nosila ih je u duši i jecala svake noći. Gde je nestala sva ta njegova ljubav? Kako je tako brzo uspeo da zavoli drugu? On je uspeo da osvoji srce te druge devojke krupnih braon ociju i niskog rasta. Uspeli su da se zavole i da razviju svoju vezu duže,mnogo duže.. On je valjda srećan. Ko zna?
A ona? Ona je stajala po strani,gledajući kako je on polako uništava svojim postupcima. Kidao je njenu dušu,komad po komad,krunio je njeno srce. Gubila je snagu,ali se uporno trudila da on ne vidi njenu patnju. Danju se pretvarala u jaku devojku dok je noću kvasila jastuk. Uvek je mogao da primeti osmeh na njenom licu. Ali ujedno je osećao njene varnice još uvek neugašene.
“Šta mu se svidelo kod nje? Lepota? Lepo i umiljato lice? Oči? ” ubijala je sebe mislima. Gledala je njihovu zajedničku sliku i pitala se gde je otišao onaj momak koji jednom davno reče da će biti tu uz nju zauvek… Eh,devojke su to. Često se prevare,zaljube se u one koji ih ni ne gledaju ili ne vrede.
Voli ga ona i dan danas,ali uzaludno. Od njihovog rastanka je prošlo 11 meseci a ona nikako da izbriše to sećanje na njega i na njegove zelene okice..

Koliko ste skloni flertu?

Koliko ste skloni flertu?

1. Upustiću se u flert na zabavi samo ako sam dobro raspoložena.
a) Da b) Ne

2. Kada mi se muškarac udvara, to prija mom egu.par
a) Da
b) Ne

3. Ponekad me flert zabavlja, ali najčešće znam do koje granice mogu da idem bez posledica.
a) Da
b) Ne

4. Nikada se ne upuštam u flert s kolegama sa posla. To jednostavno nije u redu.
a) Da
b) Ne

5. Flert mi daje snagu.
a) Da
b) Ne

6. Čudi me ako neki muškarac ozbiljno shvati flertovanje. Kako može da pomisli da su moje namere ozbiljne?
a) Da
b) Ne

7. Ne bih volela da se moj partner zahavlia s nekim na takav način u mom prisu stvu; pa to ni ja ne činim u njegovom
a) Da
b) Ne

8. Ako vidim da je neka žena ljubomorna kad flertujem s njenim partnerom, smesta prestanem i odmaknem se od njega. Ne želim da se zameram bilo kome.
a) Da
b) Ne

9. Nikada se nisam osećala krivom zbog flerta s nekim.
a) Da
b) Ne

10. Više puta obećala sam svom partneru da ću izbegavati flertovanje, ali sam svaki put prekršila obećanje.
a) Da
b) Ne

[toggle title=”REZULTATI – KLIKNITE “]

BODOVANJE

Saberite poene

1. a) 0  b) l
2. a) l   b) 0
3. a) 0  b) 1
4. a) 0  b) 1
5. a) l   b) 0
6. a) l   b) 0
7. a) 0  b) l
8. a) 0  b) 1
9. a) 0  b) l
10. a) l  b) 0
Manje od 3 poena – PREOZBILJNI STE
Vi uopšte ne znate šta je flert. Sve shvatale pre-ozbiljno, pa tako i ovaj način komunikacije sa suprotnim polom. Nemojte biti toliko stidljivi. Cak i ako imate partnera, povremeni bezopasni flert niko vam neće zameriti. A ukoliko ste još uvek slobodni, nema boljeg načina da nekoga upoznate.