Raskrinkala sam internet kazanovu

Čim su se pojavile, društvene mreže prosto su opčinile mlade, a u taj svet, sasvim spontano, uplovila sam i ja. Sećam se da me je tog leta sestra od ujaka naučila kako da otvorim profil na My spaceu, gde se mogu pronaći stari prijatelji, ali i upoznati novi zanimljivi likovi.
– Zabavno je – rekla mi je – staviš svoju fotku, nekoliko osnovnih podataka o sebi, napišeš šta voliš i eto te u kul ekipi sa interneta! Evo, ja ću ti biti prvi prijatelj. Chocolate girl, to mi je nik. Jao, pa moramo i tebi da smislimo neki! – uzbuđeno ini je pojašnjavala važna pravila moja mlada rođaka.
Zajedno smo osmislile moj nadimak – Lucid Lu i odabrale nekoliko najboljih fotografija, na kojima sam izgledala opušteno, s pogledom uprtim neg-de u stranu, onako, pomalo umetničkim. Nisam žetela da privučeni nasrtljivce ili priproste momke, koji zahteve za prijateljstvo šalju devojkama sa napućenim usnama, nepristojnim dekolteom i sličnim obe-ležjima modernih sponzoruša. Znači, ako se slučajno tu zadesi gospodin Pravi (a nikad se ne zna), mora da vidi i prepozna svu moju posebnost, dubinu, autentičnost…

Slatka opsesija

Narednih dana, čim bih stigla s posla, žurno sam uključivala računar i proveravala da li mi je stigla neka poruka ili zahtev za prijateljstvo. Uživala sam u pretraživanju ludih profila, zamišljala kakva bi ta osoba mogla da bude i odlučivala o tome kome da pošaljem zahtev.

Sve se lo brzo pretvorilo u slatku opsesiju, pa sam često radije ostajala kod kuće, uz kompju ter, umesto da izađem sa dru-garicama u grad. Istraživanje imaginarnog sveta i dopisivanje s nekim potpuno stranim ljudima, postali su moj omiljeni hobi.
Redali su se novi kontakti, pa i poneki susret, uglavnom sa ljudima iz mog grada. Svako upoznavanje uživo bilo je pomalo razoćaravajuće, jer u pravom svetu to ipak nije bilo to. Sve dok jednog dana nisam naletela na profil s jednostavnim nikom – Tomislav. Sa fotografije me je gledao momak toplih tamnosmedih očiju i punih, senzualnih usana. Pregledala sam ostale fotke, na svima je delovao kao pristojan, normalan dečko, lepuškasl, ali ne preterano visok.
– Pozdrav, Tomislave, šta se radi ovog prohladnog dana? -pokušala sam da uspostavim komunikaciju na uobičajen, neutralan način, pa da vidim kako će se stvari dalje razvijati. Nedugo zatim, obradovao me je odgovor.
– E, hej, ćaos. Evo ništa posebno, čituckam nešto za faks, uživam u mjuzi, grejem se. Šta li?
Kulturan odgovor, bila sam zadovoljna. Nije od onih što te odmah startuju ili udeljuju komplimente. Reč po reć, dan za danom, i naša korespondencija postade svakodnevna. Prijatno i opušteno ćaskanje o svemu i svačemu, o filmovima, muzici, knjigama…
Ubrzo su usledile i nešto intimnije ispovesti, pa sam tako saznala da ga povremeno hvataju depresivne krize, pogotovo kada je tmurno i hladno vreme. Raspametila sam se što mi se ”otvorio” i rekao nešto toliko lično… Naravno, altruista u meni pokušao je da mu pomogne utešnim, ohrabrujućim sa-vetima, koje sam ubrzo počela da mu dajem i preko telefona. Boja njegovog glasa, izbor reći,
akccnat, sve, ma baš sve mi je prijalo! Delovao je tako pitomo, prijateljski, normalno.
Pošto smo polako postajali sve bliskiji, a naše dopisivanje i razgovori sve češći, redovno sam proveravala i koga “dodaje” za nove prijatelje na profilu, dok sam stare znala već napamet. Naravno, našla se tu pokoja devojka, ali nije bio od onih što besomučno šalju zahteve. Pratila sam i šta kome ostavlja kao komentar i zaključila da je sve što radi u granicama dobrog ukusa.
“Kakve oči, posebne, duboke…” bio je kompliment koji me je jednog jutra dočekao ispod moje najnovije fotke. Malo je reći da sam bila očarana! U svetu u kojem su na ceni drugi ženski atributi i u kojem se koriste dvosmisleni izrazi, ova muška persona prvo je primetila i izdvojila moje oči! Ah, kakav romantik!
“Bilo bi lepo kada bi me njima pogledala uživo”, to je rečenica koju mi je ostavio u privatnoj poruci. Blaga drhtavica obuzela mi je ćelo telo, deo po deo, srce je počelo da treperi, a polom, dok sam zamišljala svaki detalj tog susreta, da udara kao ludo. Poželeo je da se vidi sa mnom, a ne sa nekom devojkom iz svog grada, koja mu je bliža i dostupnija! Naredna tri dana nije me napuštalo uzbuđenje, osećaj poznat svima koji iščekuju dugo željeni susret.
(Nastavak na broju 2)