Raskrinkala sam internet kazanovu

Upoznavanje iz snova

Predložio je da on, kao džentlmen, doputuje na moju teritoriju. Dogovorili smo sastanak u centru, kod crkve, tri dana pre mog rođendana. Strepela sam od toga kakav ću utisak ostavili, kako će teći naš razgovor, da li ću mu biti privlačna i uživo. Pribojavala sam se i da li će on meni biti jednako intrigantan kao do tada, da li će mi odgovarati njegova mimika, način na koji hoda, gleda, priča i sluša. Šta ako ima male debele prste ili neuredne nokte? Šta ako je pogrbljen ili ima iritirajuće tikove? No, svi strahovi bili su neosnovani.kazanova

Koliko god otrcano zvučalo, bila je to privlačnost na prvi pogled, još dok sam mu prilazila, probijajući se kroz gužvu subotnjeg popodneva, perifernim vidom uočih da mi se sviđaju njegova figura, stav, način na koji me čeka, samouvereno i nasmejano. Prijateljski smo se rukovali i već su me proželi žmarci duž ćele kičme. Obližnji kafić, u kom vlada opuštena atmosfera, bio jc idealno mesto za neobaveznu konverzaciju uz pićence.
Otimali smo se za reć, završavali jedno drugom rečenice, otkrili da imamo toliko toga zajedničkog. Minut po minut, gutljaj po gutljaj i provedosmo tri sata zajedno. Nijednog trenutka nije bilo nelagodno ili napeto. Uživala sam, a nema sumnje da je i njemu prijalo ćaskanje sa mnom.
– Lep je ovaj tvoj gradić. Podseća me na jedno mesto koje smo obišli u f rancuskoj, kad sam putovao sa klubom. Ima taj šmek.
– Ja sam bila u Parizu, ali davno. Joooi, kada bih dobila na lutriji, ma sve živo bih spiskala na putovanja, ne bih ni dinara žalila. Mada sam već dosta toga po Evropi obišla. Neostvarena želja mi jc, za sada. Irska.
– Voliš muziku Ortodox Celtsa? Bio sam na tri njihova koncerta, ne da prave atmosferu…!
– Ma daaa, prija mi kad je opušteno, kad mogu da se iskaćem i popijem pivo-dva a da me ne gledaju čudno.
– Potpuno te razumem. Ne volim blaziranu atmosferu, napuca-ne devojke i glavate haje. Meni to nije provod, nego foliranje. A kakve sve klubove imate? Baš bi mogla da me vodiš u neki.
– Večeras? Ne žuriš na poslednji bus?
– Večeras. Ne žurim. Nisam planirao toliko da zaglavim, ali sada bi bila prava šteta prekidati ovako dobar početak večeri. Ima li nešto u blizini?
Odšetasmo laganim korakom do jednog od mojih omiljenih klubova, da bismo u polumraku prešli na alkoholna pića. Tamo smo sreli neku moju ekipu, koja je insistirala da im se pridružimo za stolom i nastalo je opšte čavrljanje, duskanje, smeh. Glasni zvuci odličnog benda koji je svirao uživo primorali su nas da se približimo kada bismo hteli nešto da kažemo, te smo bili u prilici da jedno drugom oselimo dah, da sc nehotice dodirnemo obrazima, jednom čak i sudarimo nosevima, na šta smo se slatko nasmejali. Jednom rečju, veče za pamćenje.
– Baš imaš dobar osećaj za ritam – obratio mi se između dve pesme. Bilo je očigledno da pogledom guta moje pokrete, za koje sam se dodatno potrudila da budu ženstveniji i zavodljivi ji nego inače. Uhvatila sam mu pogled kojim je diskretno prelazio od mojih nogu u zategnutim farmerkama, preko mog struka i grudi, pa sve do vrata, koji sam u jednom momentu ogo-lela, skupljajući kosu u konjski rep. Tad su nam se pogledi sreli i oboje smo istog trenutka znali šta želimo.
– Društvance, nažalost, moram da vas napustim, treba se vratiti u Beograd dok sam još u stanju – uz osmeh se obratio svima za stolom. – Mada bih najradije ostao – izgovorio je tiše, gledajući me ozbiljno, blago izazivački. – Ispratićeš me napolje, dok ne stigne taksi?
Napolju nas je zapahnuo miris proleča, obećavajući neke nove događaje. Nisam sc ni okrenula, a njegove usne već su bile na mojim, ljubeći me nežno, polako, znalački. Uhvatio me je za ruku i milovao mi vrhove prstiju, dok mi je drugom rukom nestašni pramen kose zamaknuo za uho.
Idila, ali i znaci upozorenja
– Ne mogu da dočekam da ponovimo ovo – izbacio je u jednom dahu, kao uvertiru u novi poljubac. Iz zadnjeg džepa izvadio je svoju sliku i dao mi. Pomislila sam kako je, garant, tu foru pokupio iz ćaletovih priča iz mladosti. Nije mi smetalo, i sama sam pomalo retro, bar kada su muško-ženski odnosi u pitanju.

Nakon idiličnog početka, usledila je lepa veza na daljinu. Nije to bila ne znam kakva daljina, ali s obzirom da smo oboje bili bez auta, zahtevala je trud i angažman za redovno viđanje. A nama to nije bilo teško. S radošću smo planirali svaki naredni susret i to nas je držalo sve one dane u kojima smo bili odvojeni jedno od drugog. Nikada neću zaboraviti taj april u Beogradu, kao iz pesme, prve prolećne kafe na Adi, šetnje kroz Knez Mihailovu, kuvanic na brzaka na rešou u njegovom malom stanu. Ostala bih noć ili dve, a on bi se od mene vraćao prvim jutarnjim autobusom. Sve je bilo slatko i počinjalo je da liči na pitku ljubavnu priču iz nekog ljubića.

U jednom trenutku, primetila sam da je intenzivno počeo da stiče nove prijateljice na našoj društvenoj mreži. Redale su se, jedna za drugom, atraktivne plavuše, riđokose i brinete. Neke od njih delovale s pristojno, ali većina je u albumima imala i provokativne fotografije. Ko je kome slao zahteve, to ne znam, ali su počele da se nižu jedna za drugom, sve češće i češće. Neretko bi osvanuo i komentar neke od lepih neznanki ispod njegovih fotografija. On bi ostavljao kulturan odgovor, praćen ”smajlićem”, koji ipak znači i odobravanje. Nisam imala prava da sc bunim, iako mi je to sve više smetalo.
Naša veza nastavila je da se razvija u dobrom smeru, sve je bilo ok, ali sam redovno pratila i dešavanja na njegovom profilu. Još ranije sam registrovala jednu crnku, hladne lepotc, koja se nalazila među njegovih top 5 prijatelja. Jedne večeri usudila sam se da ga upitam za nju, a iskrenost njegovog odgovora veoma me je iznenadila.
– Tatjana ie moja bivša devojka. Kratko smo bili zajedno, ali ostali smo dobri. Ne smeta ti?
Naravno da mi je smetalo, ali nisam to rekla. Poznato je da muškarcima nc prijaju ljubomorne džangrizave devojke i da od takvih beže glavom bez obzira. Zamolila sam ga samo da je izbaci iz svojih top 5 prijatelja, ali to nikada nije učinio. Da se ne zameri, valjda. Izgovor je bio da mu ne ide od ruke da na svom računaru obavi tu vrlo komplikovanu operaciju. Stari računar, pa tastatura koči…
Od tada sam postala opreznija. I grozničavo sam nastavila da pratim sve što moj momak radi na svom profilu.
Dotle je već upoznao dosta mojih ličnih prijatelja, ali je svoje vešto krio od mene. Istina, većina Tominih drugara, baš kao i njegova porodica, živela je u gradiću na jugu zemlje, odakle je on poreklom, a njegova beogradska ekipa nekako ie uvek bila zauzeta kad ja dođem.
– Tomice, znaju li oni uopšte za mene? Jesi li svojima rekao da imaš devojku? Nije valjda da me kriješ? – znatiželja je bila jača od mene.
– Bože, Sladjo, zašto bih krio tako lepu i pametnu devojku? Naravno da znaju, samo nije još bilo prilike da se upoznate. Mada, ne volim da delim svoju intimu sa drugima. Najviše volim da budem sam sa tobom. Šta će nam bilo ko?
Poljupcem bi mi ”začepio” usta i prešao na drugu temu.

Vrhunac mog besa nastao je kada sam resila da ga malo testiram. Jedne večeri, sročila sam sladunjavu poruku i ostavila mu je kao javnu poruku na profilu, koju su mogli svi da vide. Osećala sam da će mu to zasmetati. Nažalost, bila sam u pravu. Već ujutru, moje poruke nije bilo. Iz mene je
kuljala ljutnja, jer ovo je bio gotovo opipljiv dokaz da nešto “muti”

Nisam budala!

– Tomislave, šta se desilo s porukom koju sam ti ostavila na profilu? – jedva sam dočekala da ga pitam. Vadio se ponovo na računar koji je nešto pokvaren, pa se, kao, dešava da mu se nešto slučajno obriše. Ni sada mi nije jasno kako je mogao očekivati da ”progutam” toliko naivan odgovor. No, odlučila sam da ćutim i pritajeno pratim dalja dešavanja.

Nedelju dana posle toga otišla sam kod njega. Sve je delovalo savršeno, dočekao me jc s osme-hom, izljubio, grlio, šaputao mi nežne reći. Sve dok nisam zatra žila da uključi računar i dokaže da ne može da obriše bivšu devojku iz top 5. Zbunio se, nije to očekivao. On, tako samouveren i staložen, počeo je da zamuckuje. U meni je buktalo razočarenje, ali nisam više mogla da dozvolim da budem slepa kod očiju.
– Ok, priznajem da nisam da je sklonim odatle. Ali ne iz loše namere. Nisam želeo da se naljuti. Ipak, dobri smo drugari. Slađana, ne treba da brineš da između mene i nje nešto ima, veruj mi, nisam zainteresovan.

Nisam dizala veću buku, neka ko mi je delovalo glupo da razlog za svađu bude bivša devojka sa kojom ne želi da se posvađa. Iskreno, duboko me je zabolelo što je nju stavio ispred mene. Kao da je time presekao nit koja nas je spajala. Oscćala sam se izdanom, nevažnom. A nisam to zaslužila.
Koliko god da mi je bilo stalo do Tomislava, odlučila sam da mu ne dozvolim da od mene pravi budalu. Srećom, dovoljno sam cenila i volela sebe, pa sam bila svesna toga da osoba koja mi tako nešto radi ne zaslužuje da joj se dalje posvećujem. Tada, još uvek, u meni jc tinjala nada da je minuli dogadaj samo glup detalj koji ništa ne znaći i da me moj dečko ne bi menjao ni za šta.
(Nastavak na broju 3)