Raskrinkala sam internet kazanovu

Pružila sam mu još jednu šansu

Pravdala sam ga time da su fotografije moje prijateljice iz Argentine, koje su poslužile za kreiranje Dijaninog profila, stvarno neodoljive, pa, je l’ ko ne bi odoleo tako lepoj dcvojci, širokog osmeha, a pritom još i prijatnom sagovorniku.
Rešila sam da mu postavim sličnu zamku, ali ovog puta manje privlačnu. Došla sam do tri fotografije devojke prosečnog
izgleda, a njen način dopisivanja svela na uobičajen, koji se ni po čemu naročito ne ističe. Tako je stvorena Teodora, sa kojom se moj Tomislav jednako lepo raspisao. Rekla bih da nije naročito “zagrizao” ali nije imao ništa protiv ćaskanja s njom. Zato je ”ona” morala da preuzme prvi konkretan korak.
– Da li si možda raspoložen da odemo negde na kafu sutra popodne?
– Može. Ada, odgovara?
Ni trenutka nije zastao pre nego što je odgovorio. Ovaj njegov pristanak na viđanje s nepoznatom devojkom koja ga ni po čemu posebno nije zainteresovala, bio je dokaz da je njemu, u stvari, svejedno. I razlog da definitivno osmislim kraj.
Kada sam već sve do tada tako majstorski izvela, smatrala sam da bi bilo nedopustivo da prekinem odmah, preko telefona, besno, povređeno. Želela sam da mu priredim upečatljiv doživljaj sa mnogo više stila.
Tog vikenda dolazio je kod mene. Obezbedila sam stan u kojem bismo mogli da prenoćimo između subote i nedelje i to mu saopštila. Radovao se što će konačno i on moći da prenoći u mom gradu, umesto da žuri na poslednii bus. Nije ni sanjao šta ga čeka.
– Kako si lepa na ovom oktobarskom suncu – prošaputao je čim me je zagrlio. Progutala sam knedlu, izbrojala do deset, priznajući da se poslednji put prepuštam tom slatkom osećaju. Naslonivši se na njegove grudi, grlila sam ga čvrsto, prisećajući se svih naših lepih momenata. Iz zanosa me je prenuo neki glasan zvuk sa ulice, i tada sam znala da moram da sprovedeni sve po planu, jer bih u suprotnom, bila samo još više povredena.

Saterivanje u ćošak

Posle prijatnog popodneva u gradu, otišli smo u stan mojih prijatelja, koji su nam pozajmili na ovu noć. Našu poslednju.
Dopustila sam mu da se raskomoti, spremila nam sendviče, uključila ambijentalnu muziku, i doprinela atmosferi blagim, indirektnim svetlima. Uopšte ne sumnjam da je bio ubedjen kako ga čeka romantična i strasna noć. Umesto toga, započela sam priču.
– Sećaš se one devojke, Dijane, psihologa? E, pa, vidiš, Tomislave, sve mi je rekla. Zapravo, prosledila mi je tvoju poruku u kojoj si joj opširno pisao o našoj vezi.
Na njegovom licu nisam mogla da razaznam bilo kakav izraz. Mislim da je bio toliko zatečen da nije stigao da smisli kakva reakcija bi, eventualno, mogla da ga opravda. Nastavila sam priču u kojoj je Dijana pravila istraživanja za svoj seminarski rad, pa je zato ispitivala parove. Posle uspešnog
eksperimenta, a pre nego što je zatvorila profil, sažalila se na mene i rekla mi sve što je saznala o Tomi.
– Zašto mi to tada nisi rekla? Što si čekala do sad?
– Tražila sam razlog zbog kojeg bih se ipak odlučila da ti dam šansu. Nažalost, nisam ga našla.
– Ali, ako si odlučila da mi progledaš kroz prste, šta onda sada nije u redu? Iskreno mi je žao zbog svega toga, ne znam ni sam zašto sam joj pisao, ta moja depresija, znaš, imam razne faze, pa eto…
– Pa si iz depresije hteo i da se vidiš sa njom, je l’ da?
– Dobro, priznajem, pogrešio sam, kriv sam. Ti si divna i ja te ne zaslužujem. Ali ja jako, jako želim da budem s tobom i da mi daš još jednu šansu. Neću je prokockati, videćeš…
Već si je prokockao, dragi moj Tomo. Ali ti to neću reći.
Raskinula sam, ali sam mu dozvolila da prespava kod mene, bez dodira, bez poljubaca, za kojima sam, još uvek, toliko čeznula. Osmišljavajući ceo ovaj koncept saznavanja istine, prilično sam otežala sebi. Glumila sam, zadržavala osećanja, smejala se i kad je u meni sve plakalo, ćutala i kad bih vikala. Ali, isplatilo se. Ne zbog njegove reakcije, koja i nije bila zanimljiva koliko bi se očekivalo, već zbog činjenice da sam se otarasila jedne veze koja očigledno nije počivala na iskrenosti i dubokim emocijama.
Poslušala sam svoju intuiciju i nakon provocirajućih detalja rešila da ispitam izabranika svog srca. Da nisam tako postupila, pitanje je da li bih, i kada, uopšte saznala kakav on, u stvari, ima stav o našem odnosu. Možda bih još uvek bila zarobljena u vezi sa čovekom koji me ne voli i odlazi na sastanke sa drugim ženama. Ovako, on je moja davna prošlost, jedno drugo viđamo samo na fotografijama na novijoj društvenoj mreži. Njegova profilna slika – sam, tugaljivog pogleda, s kriglom piva u rukama, a moja – u zagrljaju muža, s detetom u naručju. ■