Treća sreća

Možda je provodadžisanje jedno od najstarijih zanimanja na svetu i možda se smatra zastarelim,ali od kako znam za sebe,uživala sam u tome da spajam ljude.Od jednine da pravim množinu.Od usamljenih dagledam radosna lica.Ma, to je najlepši hobi na svetu!
Evo jedne ljubavne price!

Imala sam uspeha. Dva para koje sam spojila, sada su u braku. Evo, pre neki dan me je zvala kuma, koja naravno uvek mene „krivi” za sva koškanja u braku. „Da tebe nije bilo, ne bih sada imala ovakve glavobolje. Neće čovek na Alpe, već samo na Kopaonik, sve što je u krugu od 200 kilometara dalje od rodnog grada, ne dolazi u obzir.”, ogovarala je svog supruga u koga je i posle deset godina braka srećno zaljubljena. „Nego znaš šta mi je palo na pamet, nedavno sam srela mog brata od tetke Zvonka. Zapravo smo vrlo dalek rod, videla sam ga svega dva puta u životu, on je jako uspeo u svom poslu i možda bi mogao da ti pomogne u tome čime se ti baviš. Jako je fin i mislim da je voljan da pomogne. Jedino u čemu se nije realizovao je brak, nije oženjen i nema decu, a već je u kasnim četrdesetim, mislim da je malo nezadovoljan takvom situacijom. Šta kažeš da ti ja dam njegov kontakt, pa da lepo popijete neku kaficu?” „Eto ko misli na mene, moja kumica!”, odgovorila sam joj i zapisala broj.

Tih dana sam zaista uporno tražila posao i ova me je vest veoma obradovala. Naučila sam odavno da nikad ne znaš gde te sreća čeka. Crvena dugmad za manžetne Nekoliko dana kasnije pozvala sam gospodina Zvonka. Bio je jako prijatan ali nije bio u mogućnosti da popije kafu sa mnom, jer se nalazio u Berlinu na nekom sajmu sa svojom firmom. Nepunih mesec dana kasnije od njega mi je stigla pozivnica za promociju, shvatila sam da se ponovo radi o njegovoj firmi. Rešila sam da odem čisto iz pristojnosti, a to je taman bio i način da se konačno upoznamo.