Tužna sudbina

Šest godina prođe bez njega, sjećam se. Subota je bila, kolegica i ja smo izašle sa društvom, to je bio provod do 3h iza ponoći. Kolega nas je povezao jer nismo bile u stanju voziti malo se vise popilo, svratile smo u jednu pekaru uzeti nesto, kad bumm ,ugledam ga, dečko plavih očiju koje nikad neću zaboraviti. Počela sam dobacivati, prišao je i upoznao se sa nama, mi ko dvije lude slagale imena, pitao me da ostanem, obećam mu da ću se vratiti. Čekao me je, osjetila sam neku toplinu, želju za njim, pratio me je kući,  upoznavali smo se.Došli smo do jedne pozide na kojoj sam ga poljubila i osjećala njegovu toplinu i miris, znala sam da ću osjećati prema njemu nešto.

Prolazili su dani mi smo se viđali sve više je među nama rasla ljubav i strast. tuzna_sudbinaJednog dana sam izasla sa Dinom na kafu bez njega i upoznam Damira, onako fin dečko izgledao, poslije sam saznala da je htio sa mnom oduvijek,izbjegavala sam ga jer samo sam mislila na Mikija.

Prošo je nekoliko dana,  nije mi se javljao ni na pozive, poruke odgovarao bila sam ljuta znala sam da nešto nije uredu.Dva dana su prošla javlja se i pravda, a ja zaljubljena povjerujem i tako dani su poceli sa tim pozivima, slabo je i dolazio.

Došao je praznik izađem sa Dinom,  on nije došao, razočarala sam se i napila. Dina je pričala na mobitel sa Damirom da dođemo gdje je njegovo društvo tako je i bilo, otišle smo i Damir me poljubi nisam odbijala jer sam ljuta na Mikija bila. Kada se noć završila došla sam kući i kontam šta sad? Damir je me zvao non-stop, tražio da izlazimo, ali Mikija nije bilo samo bih me nekad u kasne sate nazovi, nisam mu mogla reći za Damira.

Prošla su četiri mjeseca ostala sam trudna sa Damirom, ali Miki nije dolazio niti se javljao. Jedne noći me pozva, kaže doće da mi sve objasni… došao je, pustila sam da slušam laži, kažem mu udat ću se, on se smijao mislioo da lažem,tako i bude udam se za Damira vremenom sam ga zavolila ali Mikija nisam preboljela svakog sam pitala za njega gdje je ,šta je sa njm jednostavno nisam ga mogla zaboraviti.

Prolazile su godine rodim sina u životu imala sve ali falilo mi ono njegov topli zagrljaj i osmjeh.Listajući po internetu nađem ga, čujemo se, odlučim se vidjeti sa njim i tako bude, nije više ništa isto on se promjenio mnogo, nije ličio na sebe.

Dugo smo pričali o životima šta je sve bilo,kaže da me voli da me nikad nije zaboravio ali nisam mogla vjerovati jer me je lagao, htio je da ostavim Damira ali kako nas dvoje imamo dijete, nisam Damira prevarila nisam željela jer nije zaslužio.Rastali smo se,tolika je tuga bila u meni jer vidim čovjeka kojeg sam godinama željela a mnogo se promjenio,nije više bio taj Miki. Došla sam kući, zagrlila muža i bila tužna što sam mu to uradila ovih šest godina.Ujutro sam se ustala i pogledala na fb.profil bila je pjesma od njega koja mi je srce pokidala i shvatim da ga volim još, pozlilo mi je odvezli su me u bolnicu ja sam plakala za njim a ne od boli, poslao mi je sms.poruku dok sam bila u bolnici da ga duša boli ali ja opet pomislih na dijete svoje i kažem mu da mene nema više da sam na samrti da me zaboravi. Prošlo je nekoliko dana nije mi se javlljao više, ne znam šta je sa njim možda je i bolje jer tako je sudbina htjela, a ne mi. Tvoja SARA